Зеленкапа


Пре неки дан сам свратила у библиотеку и тамо пронашла књигу која ми се учинила занимљивом. Написао је један психијатар, Ерик Берн, а назив књиге је Психологија људске судбине,- ШТА КАЖЕШ ПОСЛЕ ЗДРАВО. Ту сам пронашла једну причу која ме је подсетила на себе. Реч је о девојчици, Зеленкапи. Занимљива је, прочитајте је, па ако вам се допадне, позајмите књигу из библиотеке, има још доста других случајева, можда се и ви негде пронађете.
Цитираћу споменуту причу:
„Зеленкапа или Ничија

Слика

Зеленкапа је била сироче. Обично је седела на пропланку у шуми и чекала да прође неко коме би могла да помогне. Понекад је шетала путељцима не би ли срела неког коме би била потребна, Била је много сиромашна и није могла много да понуди, али све што је имала, радо је делила. Она је спремно придржавала ствари ако би то коме затребало, а глава јој је била пуна мудрих упутстава које је добила од родитеља док су још били живи. Знала је мноштво шала и волела је да разведри људе који су се плашили да не залутају у шуми. Тако је стекла много пријатеља. Али, за време викенда ипак је најчешће била сама, јер су други одлазили на пикник у паркове, а њу су остављали у шуми саму и помало уплашену. Понекад су и њу позивали, али како је време протицало, то се све ређе дешавало.
Она је живела друкчијим животом од Црвенкапе и када су се једном случајно среле, нису се баш најбоље сложиле. Црвенкапа је једног дана пролазла кроз шуму и када је угледала Зеленкапу, зауставила се да је поздрави. Неколико тренутака су се посматрале, мислећи да би могле да се спријатеље,јер су доста личиле једна на другу, с тим што су им капице биле различитих боја.
„Куда ћеш?“ упитала је Зеленкапа. „ Никад те досад нисам видела у овој шуми?“
„Носим баки сендвиче које јој мама шаље“, одговори Црвенкапа.
„Благо теби“, рече Зеленкапа, „ја немам маму.“
„Уз то“, рече Црвенкапа поносно, „када стигнем до баке, појешће ме вук, мислим.“
„Па, дај му сендвич и вук неће бити гладан. Мудро је оно дете које је у стању да препозна сопственог вука кад га види.“
„Па ниси баш претерано духовита!, рече Црвенкапа. „Збогом“.
„Како неко може бити толико надмен?“, запита се Зеленкапа.
Али Црвенкапа је већ замакла у шуму.
„Нема смисла за хумор, али мислим да јој треба помоћ“, те оде да тражи ловца који ће спасти Црвенкапу. Нашла је једног који је био њен стари другар и одвела га до бакине колибе. Тамо је видела Црвенкапу у кревету са вуком, вука који покушава да је поједе, ловца како убија вука и Црвенкапу како пуни утробу вука камењем. Чула је њихов смех и шале док су то радили. Црвенкапа јој није чак ни захвалила, што је Зеленкапу јако растужило. Посебно тужна је била због сазнања да је ловац далеко приснији са Црвенкапом, него што је са њом икад био. Толико се растужила да је почела да једе бобице од којих није могла да спава; увече је почела редовно да узима успављујуће бобице. И даље је била слатка, мала и даље је волела дa помаже људима, али се понекад искрено питала не би ли било најбоље да једно вече прогута велику количину успављујућих бобица и да заувек заспи.

КЛИНИЧКА АНАЛИЗА

Теза: Зеленкапица је сироче или има разлога да се тако осећа. Она је слатка, мала, пуна мудрих савета и веселих пошалица, али другима препушта да реално мисле, организују ствари и извршавају планове. Пажљива је и увек спремна да помогне другима и због тога има много „пријатеља“, али на крају увек бива напуштена. Онда почиње да пије, узима стимулативне дроге и пилуле за спавање и често размишља о самоубиству. Пошто каже Здраво, она направи неколико шала, али само да би некако убила време док не нађе прилику да упита: „ Могу ли некако да ти помогнем?“ Она има „дубок“ однос са губитником, али не може да се снађе у друштву победника када једном издекламује своје шале.

КЛИНИЧКА ДИЈАГНОЗА: Хронична депресија
БАЈКА: Зеленкапица
УЛОГЕ: Корисно дете, спремно да помогне
ПРЕОКРЕТИ: Спасилац (саветодавни , негујући родитељ, па
жртва (тужно дете)
РОДИТЕЉСКО УПУТСТВО:“ Буди добра девојчица, помажи људима“
РОДИТЕЉСКИ НАЛОГ: Немој тражити много, немој ни узимати
много, а онда увени и свени.
СЛОГАН ДЕТИЊСТВА: „Испуњавај своје обавезе и не жали се.“
СТАНОВИШТЕ: „ Ја не ваљам, јер се жалим.“
„Они ваљају, јер добијају оно што желе“.
ОДЛУКА: „Казнићу себе зато што се жалим.“
СЦЕНАРИО: Свени, сасуши се!
АНТИСЦЕНАРИО: Научи како да помажеш људима.
ДРЕС: Предња страна –„ Ја сам слатка, мала“
Задња страна – „Али сам сироче“
ИГРА: Видиш да сам се трудила.
КУПОНИ: Депресије
АНТИТЕЗА: ПРЕСТАНИ ДА БУДЕШ СЛАТКА, МАЛА!
ДОПУШТЕЊЕ: ДА, УПОТРЕБИ СВОГ ОДРАСЛОГ У
ПОСТИЗАЊУ НЕЧЕГ ВРЕДНОГ.

КЛАСИФИКАЦИЈА

Зеленкапица је губитнички сценарио, јер све што добије она мора и да изгуби. То је сценарио структуиран временом испуњења са стандардним слоганом „ Не можеш да успеш ако не сретнеш принца“. Заснован је на „Никада“ основи: „Никада не очекуј никакву личну добит и не тражи је.“ Након што кажеш Здраво, она доказује да је слатка, мала, корисна.“

( Психологија људске судбине,- ШТА КАЖЕШ ПОСЛЕ ЗДРАВО, Ерик Берн)

Uobičajen

3 thoughts on “Зеленкапа

  1. Ерик Берн је трансакциони аналитичар, и уз дужно поштовање, препоручујем да обратите пажњу на когнитивистичко-бихејвиорални поглед на решавање проблема и превазилажење емоционалних потешкоћа.
    Сугеришем Вам књигу „Водич кроз разуман живот“ Алберта Елиса, творца Рационално-емотивно бихејвиоралне психотерапије.
    Срдачан поздрав.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s