Makrobiotika


“Ima onih koji misle da makrobiotika nudi pravila ishrane. Kakva velika greška. Ima drugih koji veruju da to znači jesti integralni pirinač, koren čička, šargarepu i kombu algu. Ovo nije inteligentno. Ima, takođe, onih koji misle da to znači ne jesti šećer, kolače ni voće. Glupost. Makrobiotika je proces menjanja nas samih kako bismo mogli da jedemo sve što volimo bez ikakve bojazni da ćemo se razboleti, ona nam omogućava da ostvarimo naš poslednji životni san, a da se u isto vreme zabavljamo i živimo radosno. Makrobiotika znači upoznati beskraj, živeti u beskraju, diviti se velikoj prirodi i beskraju-apsolutu kao deca koja uzdišu za svojom nežnom majkom.”
Georges Ohsava (Nyoiti Sakurazava) (1893- 1966)
Već sam naziv krije potpuno objašnjenje: Makro (veliki) i Bios (život). Dakle, Veliki Život, tj. život u skladu sa zakonima svega onoga što nas okružuje i, stvorivši nas, dalo nam svrhu postojanja – život u skladu sa zakonima Univerzuma. Svaka bolest je direktan proizvod čovekovog kršenja tih zakonitosti. I pored toga što je ogromna većina sklona da negira svoju krivicu i da kaže: “Bog me (ga) kaznio ” ili ” Eto, desilo se”, ipak je svako kriv za svoju sudbinu i niko drugi. Ništa se ne dešava slučajno i na kraju svako dobije po svojoj zasluzi. Može robijaš u zatvoru da tvrdi da je nevin, ali nema ništa od toga. Samo može da izazove podsmeh ostalih. “Pošto je bolest sa svojim simptomima samo rezultat voljnog ili nevoljnog kršenja kosmičkog poretka, ona se na Istoku posmatra kao skup grešaka ili zločina koje je počinio bolesnik. Zato bi put izlečenja trebalo da ima više vaspitni, nego simptomski karakter usmeren na lečenje. Takva vaspitna medicina morala bi da bude “filosofska”. (Osava)

„Presabirajući uzroke smrti mojih prijatelja, rodbine i poznanika kroz poslednje dve godine, pokazalo se da je, od njih 35, jedna osoba poginula, jedna umrla od srčanih problema, dve od starosti i tridesetjedno od raka! Zabrinjavajuće, zar ne? Statistike zapadne medicine se ne slažu sa ovim poražavajućim procentima, a čitava zabuna je u neznanju. Ako pogledamo pravu istinu, onda niko i ne umire od raka, nego od posledica koje on stvara. O svemu tome ćemo kasnije detaljno pisati. U knjizi naše velike makrobiotičarke Mine Dobić, “Moj život je kao feniks”, navedeno je upozorenje Svetske Zdravstvene Organizacije od pre mnogo godina da, ako se ništa ne promeni u načinu života i ishrani stanovništva, retko ko na svetu neće imati rak do 2020.god.! Ja imam utisak da je to doba već počelo. Dakle, u interesu onih kojima je stalo do sebe i svojih bližnjih, vremenom ćemo navesti na stotine i hiljade podataka, saznanja, iskustava, ispravnih postupaka i greški. Naše oduševljenje proističe iz stotina potvrda blagotvornih i začuđujućih dejstava makrobiotike na sve bolesti i ovo ne treba shvatiti kao nagovor ili reklamu, jer svako bira svoj životni put pa je zato i odgovoran u potpunosti za sve što mu se dešava. Jadan je onaj koga treba nagovarati da bude zdrav i srećan i ko je izgubio sposobnost zdravog rasuđivanja.
Želju da uče i napreduju imaju samo mudri i slobodoumni ljudi. Mnoge već unapred odbija saznanje da je makrobiotika potekla sa Istoka i da ima veze sa religijom, sektama, nadrilekarstvom itd. Ovo je jednostavno glupost. “Otrov ne treba uzeti makar ga davala i rodjena majka; ali zlato je za prihvatanje čak ako ga i neprijatelj daje.” – Tibetanske “Plemenite misli.” Zahvaljujući ljudskoj mani, da je lakše prihvatiti gluposti nego se pomučiti oko pametnih i korisnih stvari, i Istok u današnja vremena srlja u zdravstvenu i moralnu propast.
Bezbroj puta sam čuo na sahranama već izlizane fraze: ” Eee, šta ti je život?” , ” Šteta, mlad čovek. A bio je dobar.”, ” Šta sad vredi od novca i karijere? A toliko je stekao.” I onda se posle tih genijalnih konstatacija svojski prione na uništavanje gomila hrane, pića i slatkiša i nastavlja se sa planovima i snovima o “predivnom” materijalnom životu. Bog nam je dao razum da sebe bez prekida unapređujemo, a ne da budemo samo mašine za preradu nekakve, većinom nikakve hrane. Ako nešto i saznate, to nije dovoljno. ” Jedna muka je nešto saznati. Sto puta je teže razumeti, a hiljadu puta je teže to primeniti.” Nažalost, većina ne stigne ni do prve stavke.
Čovek je kao biće od strane Univerzuma “predviđen” da do kraja života bude zdrav i da može da se brine o sebi; da ima sve zube i da pamti i zdravo razmišlja. A pogledajte kakve ruševine su današnji ljudi. Kakva korist je od razgledanja albuma sa starim slikama i konstatacija da smo bili lepi, snažni i srećni, puni snage, nade i planova, bili sposobni sve da volimo? Bili!!! Zašto bili? Pa to je moguće tokom celog života! Samo treba umeti. “Ne smete reći: Ja ne znam i ja ne mogu” (Osava).
Treba se čuvati jedne ljudske mane, a to je da zbog nerazumevanja života i lenjosti, ljudi traže neki čarobni štapić koji će im pomoći bez ikakvog njihovog truda. Pri tome mislim na neki čaj, tabletu, oblogu, vakcinu ili operaciju. I u tome ljudi idu korak dalje što se može videti kroz mnoštvo dijeta za zdravlje i mršavljenje koje su pogubile vezu sa razumom iako su ih propisali tzv. veliki doktori i stručnjaci, gde se od više vrsta dijeta (mesna, testenine, voće itd.) opet bira ono što ta osoba najviše voli, pri tome ugađajući sopstvenim ukusima. To su samo zavaravanja. U stvari, čarobni štapić postoji, a zove se “život u skladu sa Univerzumom”, tj. makrobiotika…”
http://www.makrobiotika.rs/

Uobičajen

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s