Zdrava hrana


Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka. Zdrava ishrana čoveku omogućava da se zaštiti od mnogobrojnih fizičkih i psihičkih bolesti. Savremena medicina je nakon dugogodišnjeg istraživanja potvrdila da je savremeni način života u sprezi sa nepravilnom, nezdravom ishranom uzrok gotovo svih zdravstvenih problema. Ishrana je deo celokupnog zdravlja svakoga od nas. U modernoj porodici u kojoj su svi zaposleni, čovek nije u mogućnosti da odvoji vreme koje je neophodno za ovakvu ishranu. Nasuprot tome, hranu unosimo po nagonu, mehanički, bez razmišljanja šta smo i koliko pojeli, i koliko je uopšte hrana koju svakodnevno unosimo bogata hranljivim materijama. Čovekovo zdravlje, raspoloženje, kreativnost, efikasnost i kilaža kao i kvalitet i dužina života direktno su uslovljeni načinom ishrane. Od kako postoji čovek poznato je da smo onakvi kakvu hranu uzimamo. I Hipokrat je jednom davno rekao: “Neka ti hrana bude lek” A priroda nam je svakoga dana sve dalja, problemi sa zdravljem i neželjenim kilogramima postaju deo naše svakodnevnice, nezadovoljni smo, ljuti, isfrustrirani… U cilju poboljšanja zdravlja i opšteg stanja organizma, bolje efektivnosti, veće kreativnosti, zdrava ishrana bi trebala biti svakodnevnica. Hrana, koju svakodnevno konzumiramo, služi ne samo da utolimo glad ili zadovoljimo jezik.Od samog početka svog postojanja čovečanstvo koristi hranu kao lek.Mnogi drevni spisi govore o tome da odabir, priprema i kombinovanje namirnica direktno utice na naše zdravlje. Na žalost, u modernom društvu nešto toliko važno, kao pravilnaishrana, postalo je zanemareno. Jedemo na brzaka, propuštamo obroke, a za pripremu jela koristimo nezdrave mikrotalasne pećnice.

zdrava-hrana-620x350 voce1

(Zlo)upotreba aditiva u ishrani

Prija oku, šteti zdravlju. Sipate u čašu sok od pomorandže, višnje, ananasa ili drugog voća, uživate u njegovom ukusu, mirisu, boji. Pri tom i ne sanjate da od tog voća nema gotovo ni traga i da vam je u čaši čista sintetska imitacija. Ovo, nažalost, danas nije retkost i to ne samo kada je o sokovima reč. Na primer, razni voćni sokovi, napici u prahu, zatim, brojne grickalice, žvakaće gume, bombone, industrijski kolači, sladoledi i drugi proizvodi dobro su „obogaćeni” aditivima. Potencijalna opasnost po zdravlje ljudi ne krije se u aditivima koji su dozvoljeni za upotrebu, niti u njihovim propisnaim količinama, već u dodavanju aditiva u mnogo većim količinama od dozvoljenih. Takođe i u supstancama koje se dodaju kako bi se podigla cena proizvoda (kao, na primer, bojenje belog brašna radi prodavanja kao crnog, što nije štetno po zdravlje već najviše po novčanik). Aditivi nemaju hranljivu vrednost i trebalo bi, što i svi propisi nalažu, da se upotrebljavaju samo oni koji nisu štetni po ljudsko zdravlje.

Poreklo aditiva može biti prirodno ili veštačko Identifikacijski kod svakog aditiva sastpoji se od velikog slova E (Evropa) i niza brojki. Pri proizvodnji hleba koristi se, na primer, aditiv pod brojem E300, iza kojeg se skriva askorbinska kiselina koja služi za tretiranje brašna i kao antioksidans (jer sprečava oksidaciju masnoće i time produžava trajnost namirnice).

Dodaje se u sve pekarske proizvode. Zatim, E341 označava kalcijumov fosfat koji služi kao regulator kiselosti. Aditiv E170 je kalcijumov kartbonat koji služi kao sredstvo protiv grudvanja skroba ili brašna. Često na ambalažama nema detalja kako bi se znalo šta namirnica sadrži, već samo piše- konzervans. Čitajte deklaracije na pakovanjima namirnica, jer propisi obavezuju da se dodati aditivi na njima označe bilo punim nazivom ili samo brojem pod kojim se vode u listi pojedinih zemalja. Ako toga nema, ili vam proizvod izgleda sumnjivo bolje je da ga ne kupujete, ili ako ste to već učinili onda je najbolje i najbezbednije da ga ne koristite. Žute bombone, plavi sladoled… Izgledaju primamljivo, ali su izuzetno opasni. U više od 6.000 proizvoda na policama supermarketa nalaze se aditivi. Oni služe da bi ukus ili boja namirnice bila upadljivija, ali mogu da budu okidači za pojavu zloćudnih bolesti. Različiti zaslađivači, boje i pojačivači ukusa mogu da podstaknu razvoj kancerogenih bolesti, a najopasniji od svih su pojačivači ukusa i različiti zaslađivači i boje koji mogu da izazovu i najteže maligne bolesti. Preterana upotreba pojačivača ukusa povezuje se s neurodegenerativnim bolestima kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest. Mogu da izazvu i alergiju, posebno kod astmatičara, a neki izazivaju poremećaj metabolizma mokraćne kiseline. Gde se sve nalaze opasni aditivi Opasni zaslađivači – njihove šifre su: E-950, E-951, E-952, E-954 i E-962. Nalaze se u bezalkoholnim napicima, bombonama, žvakaćim gumama, sladoledu, poslasticama, lekovima, kozmetici… Opasni pojačivači ukusa – imaju šifre: E-620 do E-633. Nalaze se u čipsu, kobasicama, konzervisanoj hrani, žvakama, bezalkoholnim pićima, supama, margarinu, umacima, gotovim jelima, začinskim mešavinama i senfu. Opasne boje – Opasne boje označene su sa šifrma: E-102, E-104, E-110, E-122, E-123, E-124, E-125, E-126, E-127, E-128 i E-129. Nalaze se u pekarskim proizvodima, proizvodima od mesa, bezalkoholnim pićima, sladoledu, siru, voćnim jogurtima, bezalkoholnim pićima, supama, kremovima i desertima…

zdrava-hrana-620x350

Najopasniji aditivi

Veoma je bitno da čitate ono što piše na na etiketi proizvoda koji kupujete. Često na deklaraciji pišu jednostavne i nedefinisane reči kao što su ‘arome’ i ‘boje’, ali u slučaju kada su aditivi navedeni, obratite pažnju i ne uzimajte proizvode koji sadrže sledeće: Tartrazin (E102) Quinoline žuta (E104) Sunset žuta (E110) Carmoisine (E122) Ponceau (E124) Briljant plava (E133) Natrij-benzoat (E211) Aspartam (E951) Natrij-glutaminat (E621)

Genetski modifikovаnа hrаnа

GM hrаnа ili biotehnološkа hrаnа je hrаnа kojа u sebi sаdrži genetski modifikovаne orgаnizme.[1] NJu je moguće proizvoditi zаhvаljujući brojnim otkrićimа iz oblаsti biotehnologije, grаne nаuke kojа doživljаvа procvаt nа početku 20. vekа.[2] Uticаj nа zdrаvlje ljudi Svetskа zdrаvstvenа orgаnizаcijа (SZO) nаvodi sledeće potencijаlne rizike zа ljudsko zdrаvlje: • direktаn uticаj nа ljudsko zdrаvlje – toksičnost • tendenciju izаzivаnjа аlergijskih reаkcijа • specifične komponente koji sаdrže nutricionoške ili toksične delove • stаbilnost ubаčenog genа • nutricijаlni efekti povezаni sа genetskom izmenom • neželjeni efekti koji mogu nаstаti iz umetаnjа genа GMO – Genetički modifikovаn orgаnizаm je orgаnizаm – biljni ili životinjski – nа kome su pri uzgoju metodom genetskog inženjeringа uneti geni nekog drugog orgаnizmа.[1][2][3] Zаkon o genetički modifikovаnim orgаnizmimа Republike Srbije GMO definiše kаo: ”orgаnizаm, osim ljudskog, čijа je genetičkа osnovа promenjenа upotrebom tehnologije rekombinаntne DNK”.(Sl. glаsnik RS, br. 101/2005) Nаjčešće genetički modifikovаni orgаnizmi su: kukuruz, sojа, uljаnа repа, krompir, pаmuk i pаrаdаjz. Evropsko zаkonodаvstvo zаhtevа dа orgаnizmi koji su genetički tretirаni budu posebno oznаčeni. Postoje zаhtevi udruženjа potrošаčа dа se ovа oblаst bolje uredi i propišu stroži uslovi kod korišćenjа GMO. Držаve kod kojih je obаvezno oznаčаvаnje GMO: Jаpаn, Filipini, EU, Švаjcаrskа, Austrаlijа, Novi Zelаnd, itd. Držаve kod koji nije obаvezno oznаčаvаnje GMO: Rusijа, Kаnаdа, Argentinа, itd.

ZDRAVIJI NAČINI ISHRANE- PRAVCI

Vrste vegetarijanaca

Postoji više vrsta vegetarijanaca:

Vegani su strogi biljojedi čija se ishrana zasniva na žitaricama, mahunarkama, voću i povrću. Oni potpuno odbacuju namirnice životinjskog porekla, uključujući jaja, mlečne proizvode i med.

• Laktovegetarijanci pored biljne hrane konzumiraju još mleko i mlečne proizvode.

Ovovegetarijanci pored hrane biljnog porekla konzumiraju još i jaja. • Ovolaktovegetarijanci pored biljne hrane jedu jaja, mleko i mlečne proizvode.

• Poluvegetarijanci

uz vegetarijansku ishranu jedu pileće belo meso i ribu, ali ne jedu crveno meso. • Peskovegetarijanci uz biljnu hranu jedu i ribu. Kod nas je ovaj način ishrane tradicionalno poznat kao posna ishrana.

• Presna hrana. Jedu samo sirove biljne namirnice, mahom voće, povrće, orahe, semenje, maslinovo ulje, med i žitarice. Pobornici presne ishrane tvrde da se termičkom obradom (kuvanjem, prženjem, pečenjem) gubi velika količina vitamina i stvaraju se štetne, kancerogene materije. Prave hleb koji se peče na suncu, “sunčani hleb”.

Zdrava hrana. Makrobiotičari prakticiraju prehranu baziranu na celim zrnima žitarica i mahunarki. Jedu samo organski uzgojene namirnice, bez pesticida, bez veštačkih đubriva. Izbegavaju rafinisani (beli) šećer, rafinisano ulje i belo pšenično brašno. Umesto toga koriste žuti šećer, nerafinisano ulje (najčešće maslinovo) i crno brašno.

• Frutarijanci jedu samo voće.

• Radikalni frutarijanci

jedu samo plodove voća koje je samo palo na zemlju.

Razlozi za vegetarijansku ishranu

Razlozi za vegetarijanstvo mogu biti mnogi, između ostalog: Etički razlozi Religijski razlozi Duhovni razlozi Ekološki razlozi Ekonomski razlozi Zdravstveni razlozi Najčešći zdravstveni razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju za vegetarijansku ishranu su sledeći: • smanjuje gojaznost. • smanjuje rizik oboljevanja od koronarne bolesti srca, angine pektoris i infarkta (biljne namirnice snižavaju holesterol). • smanjuje pojavu hipertenzije (vegetarijanci prosečno imaju niži pritisak nego mesojedi). • umanjuje poremećaj creva, osobito opstipaciju.

Uobičajen

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s