Čuvarkuća-lekovita svojstva

Otpornost čuvarkuće najbolje opisuje njeno latinsko ime Sempervivum, što u prevodu znači „uvek živa“.

Čuvarkuća raste od Maroka do Irana, kroz planine Pirinejskog poluostrva, Alpa, Karpata, Balkana, Turske i Kavkaza. Na našim područjima češće služi kao ukrasna nego lekovita biljka.

Neki od nas možda je se sećaju i kao biljku s kojom su vam u detinjstvu lečili bolove u uvu.

Sastav i lekovito delovanje čuvarkuće

Čuvarkuća sadrži tanin, biljnu sluz, masno ulje, smolu, kalcijev malat, mravlju i jabučnu kiselinu. Moderna su istraživanja potvrdila da poseduje vrlo vredne kiseline, flavonoide i ugljikohidrate.

U narodnoj medicini koristi se zbog svojih antiupalnih, adstringentnih i diuretičkih svojstava. Primjenjuje se u obliku soka, obloga, masti, tinkture ili čaja.

Najbolji prirodni lek za uhobolju

Čuvarkuća je stari narodni lek za uhobolju, oštećenja bubnjića i gubitak sluha. Njen sok rastvara višak skrućene smole u uhu i uopšteno smanjuje bol.

Mnogi su se uverili da deluje bolje nego kapi iz apoteke, a čak je i neki pedijatri preporučuju za decu. Da bi se njome lečili dovoljno je istisnuti 2 do 3 ml soka iz lista, ukapati u uvo, malo odležati i nakon nekoliko minuta pustiti da sok iscuri van iz uha.

 

Izvanredan lek za kožne bolesti i rane

Čuvarkuća ima slično delovanje aloe veri, koja je poznata u lečenju različitih kožnih tegoba. Ova biljka se smatra jednim od najsigurnijih lekova za širok spektar kožnih bolesti. Zbog antiupalnih i antiseptičkih svojstava služi i kao odlična prva pomoć kod opekotina, uboda i ugriza, jer pruža brzo olakšanje i smirenje. Problematično mesto jednostavno premažite sokom čuvarkuće ili stavite oblog od prerezanog lista.

Sok čuvarkuće

Sok čuvarkuće sadrži polisaharide i antibakterijske spojeve koji se uspešno bore protiv bakterija. Pomaže i kod nervnih smetnji, strahova i padavice, te protiv crijevnih parazita. Može se piti ili grgljati u slučaju bronhitisa, gnojne upale zuba, uva i grla. Preporučuje se kod zloćudnog tumora materice i usne šupljine. Pijte tri kašike soka na dan ili pojedite nekoliko listova ove biljke.

Čuvarkuća u medu

Ova smesa uspešno leči miome i ciste na maternici te probleme sa štitnom žlezdom. Deluje detoksikacijski te se preporučuje nakon neumerenosti u jelu i piću. Pomiješana s vrućom vodom, smesa čuvarkuće i meda snižava temperaturu. Sameljite 750 g listova čuvarkuće i pomešajte ih s kilogramom meda.  Uzimajte jednu kašiku ujutro na prazan želudac i tokom dana jednu do dve kašičice.

Čaj od čuvarkuće

Čaj od čuvarkuće izvrstan je kod obilnih menstruacija, menstrualnih grčeva, proliva i čireva. Kuvajte 10 g sveže ili 12 g osušene čuvarkuće 15 minuta u 250 ml vode. Procedite i pustite da se ohladi. Ujutro natašte popije čašicu čaja, a nakon toga svaki sat po jednu kašičicu čaja.

Uzgoj čuvarkuće

Čuvarkuću je lako uzgojiti iz njenih podanaka. To je vrlo otporna biljka koja se može uzgajati u teglama ili na otvorenom. Dostupna je u različitim bojama, a naraste do dvadesetak centimetara. Gde god da je posadite nećete pogrešiti. Imaćete lep ukras, a uz to i lek nadohvat ruke. Zanimljivo je da čuvarkuća deluje i nakon zamrzavanja. To je logična posledica njene visoke tolerancije na hladnoću i sposobnosti preživljavanja u zimskim uslovima. Bere se od marta do oktobraa, a ako je u tegli onda i tokom čitave godine.Trudnice i dojilje trebaju izbegavati čuvarkuću.

Izvor: Stil magazin

Рецепт: Сирови вегански фереро рошер

Није ме било одавно, јер нисам имала времена, а ни инспирације да пишем. Са мном је све у реду, идем на редовне контроле, трудим се да се максимално придржавам савета лекара и да живим здраво. Од сада ћу овде постављати рецепте и слике клопе које спремам. Неће бити строго вегански јеловник, јер ће бити и рибе, такође, не могу да тврдим да је ово 100 посто здрав јеловник, али могу рећи да су углавном релативно здрави рецепти, много здравији од стандардне кухиње. Дакле, да не дужим , мој први рецепт је сирови вегански фереро рошер, веома здрав слаткиш.

Састојци:

2 шоље лешника

2 кашике какаоа

делић штапића ваниле или екстрат ваниле (1 кашика)

2 кашике бадемовог млека ( сојино, пиринчано, кокосово…)

3 кашике природног заслађивача (ја сам користила малтекс, али може и мед, јаворов сируп или агава)

2 кашике кокосовог уља

цели лешници за средину куглица

За глазуру: истопљено уље кокоса, 2 кашике какаоа, 3 кашике заслађивача који користите.

У сецку, блендеру самлети лешнике на ситно, додавати остале састојке по исписаном реду и миксати све заједно док се не повеже. Од смесе правити куглице и у сваку ставити цео лешник. Када потрошите смесу, поређајте направљене куглице на тањир и оставите да се стегну у фрижидеру пола сата. За то време отопити састојке за глазуру на пари. Сваку куглицу убости чачкалицом, умакати у глазуру, ређати на папир и извадити чачкалицу. Чоколада ће се одмах стегнути на куглицама, јер су куглице хладне, а кокосово уље омогућава да се глазура одмах стегне.

 

 

 

Moji sokići

Dobro jutro

Recept za sirovu vegansku tortu od banana i bobičastog voća

Recept sam pronašla negde na internetu, u nekoj od grupa za vegansku hranu, isprobala ga i mogu reći da je fenomenalna, mada je više za toplo vreme.

Recept ide ovako:

Roze fil:

Sastojci:

-3 banane

-2 šolje zamrznutog bobičastog voća

-1-3 kašike kokosovog ulja

Spoljašnji krem:

-2 šolje indijskih oraha

-2 šolje svežih urmi

-1 oljuštena narandza

2 kašike istopljenog kokosovog ulja

-vode po potrebi

Priprema- roze fil:

Banane i jagode blendati dok smesa ne postane glatka. Dobijenu smesu sipati u kalup-šerpu da bi dobila oblik. Smesu zamrznuti.

Kremasti sloj:

Izblendati sve sastojke zajedno. Dodajte malo vode da bi moglo da se obradi, ali što manje vode, biće kremastije.

Sjedinjavanje roze i kremastog fila:

Namazati „spoljašnji krem“ preko „roze  fila“. Staviti u frižider da se stegne. Ukrasiti bobičastim voćem ili kako želite.

Prijatno 🙂

Recept: zdrav puding od prosa i borovnica

Otkrila sam na internetu recept za zdrav puding od prosa, probala ga i odusevila se. Posto u svojoj ishrani, dosta konzumiram proso, ali u slanom obliku, dakle sa povrćem, ovaj recept je bio pravo osveženje. Pokazalo se da proso može da bude izvanredan slatkiš :). Jednostavno je za pripremu, a može se jesti u neograničenim količinama, bez griže savesti.

Dakle, stvari stoje ovako: Skuvamo proso u vodi ( ja to sve stavim od prilike, nemam neku meru)

Kada se skuva, ubacimo ga u blender i dodamo voćkice koje želimo. Ja sam ubacila maline i borovnice. Dodati i sojino mleko (ja koristim ovo bez šećera, a može i bilo koje drugo biljno mleko-pirinčano, kokosovo, bademovo…).

Zatim dodamo malo kokosovog ulja, malo kokosovog brašna i cimeta. Ja sam dodala i 2, 3 kašike malteksa da bih zasladila, ali da bih dodatno zasladila dodala sam i jednu bananu.

Na kraju sipamo u činije za puding i stavimo malo u frižider da se stegne. Možemo posuti i voćkice preko. Ja sam posula borovnice, a i suvo grožđe ponegde. Dakle, kako ko voli. Veoma je ukusno i osvežavajuće.

Prijatno :).

Pomozimo bespomoćnima

Kako je moguće da se u svetu vrline ne cene i smatraju glupošću i ludilom, a da se sebičnost, zloba, bahatost, neostetljivost za druga bića- ceni, poštuje i smatra apsolutno ispravnim?

Još kao detetu mi nije bilo jasno zašto prase mora da se zakolje, zašto jagnje, jare…? Sećam se, davno je to bilo, pitala sam baku- zašto mora da se zakolje prase, jagnje, pile, nešto…? Zašto ne bismo jeli povrće i pustili životinje na miru? Ona je rekla: „Tako je rekao Bog…“ Prestala sam sa pitanjima, ali moja osetljiva, dečja duša nije bila zadovoljna ni odgovorom, a ni realnom situacijom. I dan danas me proganjaju slike nasilja nad jadnim životinjama, jer sam odrasla i živela na selu i to je bilo uobičajena pojava, na žalost.

Takodje, uobičajeno je bilo da se mačići i kučići bacaju. I danas je tako kod većine ljudi koje poznajem. I danas ni kuce ni mace nemaju nikakva prava, kuce se vežu, ne hrane se redovno. Lutalica na svakom koraku. Žalosno.

Pre neki dan sam pronašla četiri mačeta, starosti oko 2-3 nedelje. Bili su u kutiji, spušteni pored kontejnera. Uzela sam ih, odnela u stan, hranila na kapaljku od kapi… Dva su bila bez repa (nešto im je pojelo, možda pacov…), dva sam udomila kod mačke sa mačićima, pa mi je posao postao lakši sa dva manje.

Zašto pišem o ovome? Naime, moj postupak je većina osudila, kažu da sam luda što skupljam mačke po ulici.

Oduvek se pitam- da li sam samo ja luda, a svi ostali normalni ili sam jedino ja normalna, a svi oko mene definitivno ludi?!

Meni jje najlogičnije bilo da kad vidim tako neku životinjicu malu i bespomoćnu, da joj bez razmišljanja pomognem ukoliko mogu, a mogu i uvek ću moći bez obzira na to šta drugi kažu.

Zdrava hrana 2

PRAVA ZDRAVA HRANA-PRAVCI Vrste vegetarijanaca Postoji više vrsta vegetarijanaca: • Vegani su strogi biljojedi čija se ishrana zasniva na žitaricama, mahunarkama, voću i povrću. Oni potpuno odbacuju namirnice životinjskog porekla, uključujući jaja, mlečne proizvode i med. • Laktovegetarijanci pored biljne hrane konzumiraju još mleko i mlečne proizvode. • Ovovegetarijanci pored hrane biljnog porekla konzumiraju još i jaja. • Ovolaktovegetarijanci pored biljne hrane jedu jaja, mleko i mlečne proizvode. • Poluvegetarijanci uz vegetarijansku ishranu jedu pileće belo meso i ribu, ali ne jedu crveno meso. • Peskovegetarijanci uz biljnu hranu jedu i ribu. Kod nas je ovaj način ishrane tradicionalno poznat kao posna ishrana. • Presna hrana. Jedu samo sirove biljne namirnice, mahom voće, povrće, orahe, semenje, maslinovo ulje, med i žitarice. Pobornici presne ishrane tvrde da se termičkom obradom (kuvanjem, prženjem, pečenjem) gubi velika količina vitamina i stvaraju se štetne, kancerogene materije. Prave hleb koji se peče na suncu, “sunčani hleb”. • Zdrava hrana. Makrobiotičari prakticiraju prehranu baziranu na celim zrnima žitarica i mahunarki. Jedu samo organski uzgojene namirnice, bez pesticida, bez veštačkih đubriva. Izbegavaju rafinisani (beli) šećer, rafinisano ulje i belo pšenično brašno. Umesto toga koriste žuti šećer, nerafinisano ulje (najčešće maslinovo) i crno brašno. • Frutarijanci jedu samo voće. • Radikalni frutarijanci jedu samo plodove voća koje je samo palo na zemlju. Razlozi za vegetarijansku ishranu Razlozi za vegetarijanstvo mogu biti mnogi, između ostalog: Etički razlozi Religijski razlozi Duhovni razlozi Ekološki razlozi Ekonomski razlozi Zdravstveni razlozi

Razlozi za vegetarijansku ishranu

Razlozi za vegetarijanstvo mogu biti mnogi, između ostalog:

Masovan uzgoj je mnogim vegetarijancima primer neetičkog ophođenja prema životinjama.

Etički razlozi

Jedno od osnovnih pitanja a ujedno i ciljeva etike: “Kako smanjiti višak patnje?” izmešteno izvan antropocentričke perspektive dobija sasvim novi prizvuk. Patnja više nije samo ljudska patnja a zadovoljenje ljudskih potreba se ne može ostvarivati na štetu svih ostalih živih bića. Time poštovanje ljudskog života prelazi u poštovanje života kao takvog. Vegetarijanci veruju da ni jedno živo biće ne želi biti ubijeno. Iz istog razloga mnogi vegetarijanci izbegavaju nošenje odeće i obuće od životinja odnosno kože i krzna. Oni smatraju da nanošenje bola, a osobito oduzimanje života nije etički čin i da se samim tim nameće vegetarijanstvo kao način razmišljanja. Mnogi takođe smatraju da držanje životinja zatvorenima nije humano.

Religijski razlozi

Učenja mnogih religija zabranjuju oduzimanje života iz čega proizlazi vegetarijanstvo, kao npr. hinduizam, budizam, taoizam, sikizam, đainizam, sufizam, rastafarijanizam, hare krišna i mnoge manje hrišćanske verske zajednice. U jevrejskom, islamskom i hrišćanskom predanju se govori o rajskom vrtu što mnogi vegetarijanci tumače kao argument da je prvobitna čovekova ishrana (“pre izgona iz raja”) bila vegetarijanska. U pravoslavlju, a posebno među monasima, postoji duga tradicija bezmesne ishrane koja se, između ostalog, temelji na rečima svetog Antonija Velikog, koji u svome Ustavu otšelničkog života poručuje svakome ko kreće duhovnim životom: „Meso uopšte nemoj jesti“.^[1] Hrišćanski postovi su primer povremene peskovegetarijanske ishrane. Jedan od najpoznatijih novijih hrišćanskih vegetarijanaca je bio Lav Tolstoj. Hinduisti smatraju vegetarijanstvo idealom. Oni veruju da hrana ima osobine. Meso predstavlja agresiju i mentalno stanje znano kao „rajas“, dok biljna ishrana ima kvalitet „satva“ i mentalno stanje mira. Đainisti zahtevaju kako od sveštenika, tako i od laika da budu vegetarijanci.

Duhovni razlozi

Mogi vegetarijanci navode duhovni napredak kao glavni razlog za prestanak jedenja mesa. Lav Nikolajevič Tolstoj (1828—1910, ruski pisac) je rekao: Kada čovjek slobodno i pošteno traži moralni put, prvo od čega se mora okrenuti je meso. Vegetarijanstvo je kriterij po kojem možemo prepoznati da li je čovjekovo stremljenje prema moralnoj savršenosti iskreno i ozbiljno. Takođe u nekim istočnjačkim filozofijama i verovanjima, poput đainizma, smatra se da čovek putem mesa unosi negativnu energiju u svoj organizam. To shvatanje objašnjavaju rečima: “Čovek je ono što jede”.

Ekološki razlozi

Datoteka:Vege restoran tajvan.jpg

Vegetarijanski restoran na Tajvanu.

Danas na zemlji živi preko 6 milijardi ljudi, a Ujedinjene nacije predviđaju da će svetska populacija rasti do 2050. godine i dosegnuti brojku od 10 milijardi ljudi. Prema mnogim procenama već danas premašujemo „kapacitet podnošenja“ zemlje, a što li će tek biti kroz 50 godina kada se broj stanavnika udvostruči a zemljini kapaciteti budu bitno smanjeni. U tom smislu, proizvodnja mesa je rasipanje zemljinih ograničenih resursa jer životinjski proizvodi koriste vrlo velike količine prirodnih izvora koji bi se mogli iskoristiti za prehranu ljudi.

• Hrana. Teletu dajemo hranu koju bismo i sami mogli jesti. Tele treba većinu te hrane zbog običnih fizioloških procesa svakodnevnog življenja. Ta se hrana takođe koristi da bi se izgradili nejestivi delovi tela teleta poput kostiju. Samo se ona hrana koja je preostala nakon zadovoljavanja svih tih potreba može pretvoriti u meso i evetnualno je mogu jesti ljudska bića. Potrebano je devet i po kilograma proteina koji se daju teletu da bi se proizvelo pola kile životinjskog proteina za ljude. Natrag dobijamo manje od 5 posto onoga što ulažemo.

• Zemlja. Pretpostavite da imamo jedno jutro plodne zemlje. Možemo ga koristiti da uzgajamo biljke koje su bogate proteinima, poput graška ili graha. Ako to učinimo, od našeg ćemo jutra dobiti između 135 i 225 kilograma proteina. Nasuprot tome, naše jutro možemo koristiti tako što ćemo uzgajati žitarice kojima ćemo hraniti životinje koje ćemo zatim ubiti i pojesti. U tom ćemo slučaju od našeg jutra dobiti između 18 i 25 kg proteina. Tako većina procjena zaključuje da biljna hrana daje oko deset puta više proteina po jutru od mesa, premda procjene variraju, a razmera se ponekad penje čak do dvadeset prema jedan. (Peter Singer, „Oslobođenje životinja“).

• Voda: Danas kada je sasvim jasno da će vrlo uskoro problem pitke vode doći u prvi plan svetske politike gotovo je nepojmljivo koliko se njome razbacujemo. Pola kile mesa traži pedeset puta više vode od odgovarajuće količine pšenice.

• Šume: Kako bi se osigurao prostor za ispašu uzgajanih životinja dolazi do krčenja šuma. U Kostarici, Kolumbiji, Brazilu, Maleziji, Tajlandui Indoneziji krče se prašume da bi se stoci pružili pašnjaci. Tokom proteklih dvadeset i pet godina uništena je skoro polovina tropskih prašuma Srednje Amerikevećim delom zato da bi se proizvela govedina za Severnu Ameriku.

Ekonomski razlozi

Ekonomski vegetarijanci su oni koji smatraju da je kupovati meso skuplje nego kupovati povrće i da se organizmu potrebni proteini mogu jeftinije uneti povrćem. Sledstveno tome, oni smatraju proizvodnju mesa ekonomski neisplativom. Postoje i oni koji usvajaju vegetarijanstvo kao strategiju jednostavnog življenja ili su jednostavno vegetarijanci iz nužde. Tokom Drugog svetskog rata u Velikoj Britaniji su se iz nužde promenile prehrambene navike, jer su sledovanja mesa bila striktno racionalizovana, a domaće uzgajane žitarice, voće i povrće su bili široko dostupni. Takođe, u zemljama trećeg sveta, mnogi ljudi se silom prilika hrane vegetarijanski jer je mnogo jeftinije od ishrane mesom.

Zdravstveni razlozi

Najčešći zdravstveni razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju za vegetarijansku ishranu su sledeći:

• smanjuje gojaznost.
• smanjuje rizik oboljevanja od koronarne bolesti srca, angine pektoris i infarkta (biljne namirnice snižavaju holesterol).
• smanjuje pojavu hipertenzije (vegetarijanci prosečno imaju niži pritisak nego mesojedi).
• umanjuje poremećaj creva, osobito opstipaciju.

Prednosti vegetarijanske ishrane

Prednosti ove vrste prehrane su mnogostruke. Nutricionisti tvrde da se smanjuje koncentracija masnoća u krvi koje uzrokuju povišenje srčanog pritiska, i slobodnih radikala koji su vrlo štetni. Prema najnovijim istraživanjima kod vegetarijanaca je niži postotak pojedinih vrsta tumora, kao npr. debelog crijeva, dojke i prostate. Zahvaljujući manjem unosu masnoća vegetarijanci imaju prosećno nižu tjelesnu težinu, niži krvni pritisak i rjeđe oboljevaju od dijabetesa tip 2. Slikovit primer prednosti vegetarijanske prehrane je i kratka životna stopa Eskima koji se hrane samo mesom kitova i riba, za razliku od dugovečnih Tibetanaca koji se hrane poluvegetarijanski. Najnovija istraživanja pokazuju da mediteranska ishrana koja se bazira na maslinovom ulju, svežem voću i kuvanom povrću uz konzumaciju ribe predstavlja jednu od najidealnijih. S tim u skladu Svetska zdravstvena organizacija kreirala je piramidu zdrave ishrane čiju bazu predstavljaju žitarice i mahunarke, koje je preporučljivo najviše konzumirati, dok vrh čini crveno meso, šećer i so koje treba najmanje konzumirati.

Nedostaci vegetarijanske ishrane

Valja naglasiti da biljni proteini pokazuju manjak jedne ili više „esencijalnih“ aminokiselina. Međutim, dok je prehrana uravnotežena s produktima soje, kao što je tofu, dotle manjak pojedinih aminokislina ne dovodi do zdravstvenih poremećaja. Izbegavanje riba može dovesti do nedostatka omega 3 masnih kiselina koje služe za prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Taj manjak može se nadoknaditi uzimanjem orašara – lešnika, badema, pistaćija. Takođe treba spomenuti mogući nedostatak vitamina B-12 koji je zastupljen u životinjskoj jetri, a ima ga i u punozrnatim žitaricama.

Poznati vegetarijanci

Ovo su neke od poznatih istorijskih ličnosti koje su duže vreme, ili do kraja svog života, bili vegetarijanaci:

Lao Ce Zaratustra Buda Hesiod Pitagora Empedokle Sokrat Platon Antisten Aristotel Diogen Plutarh Seneka Ciceron Origen Plinije Ovidije Plotin Klement Aleksandrijski

Leonardo da Vinči Isak Njutn Žan Žak Ruso Volter Didro Erazmo Roterdamski Emanuel Kant Gete Artur Šopenhauer Fridrih Niče Rihard Vagner Vilijem Blejk Čarls Darvin Džeremi Bentam Aleksandar fon Humbolt Albert Švajcer Džordž Bernard Šo Henri Dejvid Toro Lav Tolstoj

Tomas Edison Nikola Tesla Mark Tven Albert Ajnštajn Bendžamin Frenklin Roza Luksemburg Miroslav Krleža Franz Kafka Mahatma Gandi Bob Marli Bob Dilan Džon Lenon

Vegetarijanski citati

Plutarh (rimski pisac, iz eseja O jedenju mesa): „Ja bih, pre svega, voleo znati pod kojim je neočekivanim okolnostima i u kojem stanju uma prvi čovek stavio svoje usne na meso i krv mrtvog stvorenja, izneo na stol mrtva, ukočena tela i usudio se nazvati hranom delove tela koji su do malopre puštali glasove i krike, kretali se i živjeli?!“ Leonardo da Vinči (1452-1519, italijanski univerzalni genije, umetnik i naučnik): „Doći će vreme kada će se ubijanje životinja promatrati istim očima kao i ubistvo čovjeka.“ Džordž Bernard Šo(1856-1950, irski pisac, dobitnik Nobelove nagrade 1925.): „Životinje su moji prijatelji, a svoje prijatelje ne jedem.“ Čarls Darvin (1809-1882, engleski biolog): „Činjenica je da najbolji radnici koje sam ikada video, čileanski rudari, žive samo od biljne hrane, tj. samo od mahunarki (grah, grašak, soja…)“ Fridrih Niče (1844-1900, nemački filozof): „Sva antička filozofija bila je usmjerena na jednostavnost života i učila je životu bez zahteva. U tom smislu, više su za čovečanstvo učinili vegetarijanci po filozofskom uverenju nego svi novi filozofi zajedno; i sve dok ne smognu hrabrosti da potpuno izmene svoj način života i to pokažu svojim primerom, ništa od njih.“ Rihard Vagner (nemački kompozitor): „Verujem da je celokupan život sveta stvar. Na vegetarijanstvo gledam kao na prirodnu prehranu, koja može spasiti čovečanstvo od nasilničkih tendencija i pomoći nam da se vratimo u davno izgubljeni raj.“ Albert Ajnštajn (1879-1955, nemački fizičar, dobitnik Nobelove nagrade 1921): „Ništa neće toliko pomoći ljudskom zdravlju niti povećati izglede za opstanak života na Zemlji kao prelaz na vegetarijansku ishranu.“ Šablon:Wikiquote Linda McCartney: „Da klanice imaju staklene zidove, svi bi ljudi bili vegetarijanci.“ Harvey Diamond (pisac): „Stavite u kolevku dete i pored njega zeca i jabuku. Ako se počne igrati s jabukom, a pokuša pojesti zeca – kupiću vam novi auto!“ Henri Dejvid Toro (1817-1862, američki pisac, filozof): „Neki farmer mi kaže: ‘Ne može se živeti samo na povrću, jer ono nema ništa od čega se prave kosti’; i on pobožno posvećuje deo dana snadbevanju svog organizma sirovinama od kojih se prave kosti; i pričajući tako ide za volovima koji, s kostima stvorenim od biljne hrane, cimaju njega i njegov tandrkavi plug preko svih prepreka.“

izvor: Vikipedija

Zdrava hrana

Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka. Zdrava ishrana čoveku omogućava da se zaštiti od mnogobrojnih fizičkih i psihičkih bolesti. Savremena medicina je nakon dugogodišnjeg istraživanja potvrdila da je savremeni način života u sprezi sa nepravilnom, nezdravom ishranom uzrok gotovo svih zdravstvenih problema. Ishrana je deo celokupnog zdravlja svakoga od nas. U modernoj porodici u kojoj su svi zaposleni, čovek nije u mogućnosti da odvoji vreme koje je neophodno za ovakvu ishranu. Nasuprot tome, hranu unosimo po nagonu, mehanički, bez razmišljanja šta smo i koliko pojeli, i koliko je uopšte hrana koju svakodnevno unosimo bogata hranljivim materijama. Čovekovo zdravlje, raspoloženje, kreativnost, efikasnost i kilaža kao i kvalitet i dužina života direktno su uslovljeni načinom ishrane. Od kako postoji čovek poznato je da smo onakvi kakvu hranu uzimamo. I Hipokrat je jednom davno rekao: “Neka ti hrana bude lek” A priroda nam je svakoga dana sve dalja, problemi sa zdravljem i neželjenim kilogramima postaju deo naše svakodnevnice, nezadovoljni smo, ljuti, isfrustrirani… U cilju poboljšanja zdravlja i opšteg stanja organizma, bolje efektivnosti, veće kreativnosti, zdrava ishrana bi trebala biti svakodnevnica. Hrana, koju svakodnevno konzumiramo, služi ne samo da utolimo glad ili zadovoljimo jezik.Od samog početka svog postojanja čovečanstvo koristi hranu kao lek.Mnogi drevni spisi govore o tome da odabir, priprema i kombinovanje namirnica direktno utice na naše zdravlje. Na žalost, u modernom društvu nešto toliko važno, kao pravilnaishrana, postalo je zanemareno. Jedemo na brzaka, propuštamo obroke, a za pripremu jela koristimo nezdrave mikrotalasne pećnice.

(Zlo)upotreba aditiva u ishrani

Prija oku, šteti zdravlju. Sipate u čašu sok od pomorandže, višnje, ananasa ili drugog voća, uživate u njegovom ukusu, mirisu, boji. Pri tom i ne sanjate da od tog voća nema gotovo ni traga i da vam je u čaši čista sintetska imitacija. Ovo, nažalost, danas nije retkost i to ne samo kada je o sokovima reč. Na primer, razni voćni sokovi, napici u prahu, zatim, brojne grickalice, žvakaće gume, bombone, industrijski kolači, sladoledi i drugi proizvodi dobro su „obogaćeni” aditivima. Potencijalna opasnost po zdravlje ljudi ne krije se u aditivima koji su dozvoljeni za upotrebu, niti u njihovim propisnaim količinama, već u dodavanju aditiva u mnogo većim količinama od dozvoljenih. Takođe i u supstancama koje se dodaju kako bi se podigla cena proizvoda (kao, na primer, bojenje belog brašna radi prodavanja kao crnog, što nije štetno po zdravlje već najviše po novčanik). Aditivi nemaju hranljivu vrednost i trebalo bi, što i svi propisi nalažu, da se upotrebljavaju samo oni koji nisu štetni po ljudsko zdravlje.

Poreklo aditiva može biti prirodno ili veštačko Identifikacijski kod svakog aditiva sastpoji se od velikog slova E (Evropa) i niza brojki. Pri proizvodnji hleba koristi se, na primer, aditiv pod brojem E300, iza kojeg se skriva askorbinska kiselina koja služi za tretiranje brašna i kao antioksidans (jer sprečava oksidaciju masnoće i time produžava trajnost namirnice).

Dodaje se u sve pekarske proizvode. Zatim, E341 označava kalcijumov fosfat koji služi kao regulator kiselosti. Aditiv E170 je kalcijumov kartbonat koji služi kao sredstvo protiv grudvanja skroba ili brašna. Često na ambalažama nema detalja kako bi se znalo šta namirnica sadrži, već samo piše- konzervans. Čitajte deklaracije na pakovanjima namirnica, jer propisi obavezuju da se dodati aditivi na njima označe bilo punim nazivom ili samo brojem pod kojim se vode u listi pojedinih zemalja. Ako toga nema, ili vam proizvod izgleda sumnjivo bolje je da ga ne kupujete, ili ako ste to već učinili onda je najbolje i najbezbednije da ga ne koristite. Žute bombone, plavi sladoled… Izgledaju primamljivo, ali su izuzetno opasni. U više od 6.000 proizvoda na policama supermarketa nalaze se aditivi. Oni služe da bi ukus ili boja namirnice bila upadljivija, ali mogu da budu okidači za pojavu zloćudnih bolesti. Različiti zaslađivači, boje i pojačivači ukusa mogu da podstaknu razvoj kancerogenih bolesti, a najopasniji od svih su pojačivači ukusa i različiti zaslađivači i boje koji mogu da izazovu i najteže maligne bolesti. Preterana upotreba pojačivača ukusa povezuje se s neurodegenerativnim bolestima kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest. Mogu da izazvu i alergiju, posebno kod astmatičara, a neki izazivaju poremećaj metabolizma mokraćne kiseline. Gde se sve nalaze opasni aditivi Opasni zaslađivači – njihove šifre su: E-950, E-951, E-952, E-954 i E-962. Nalaze se u bezalkoholnim napicima, bombonama, žvakaćim gumama, sladoledu, poslasticama, lekovima, kozmetici… Opasni pojačivači ukusa – imaju šifre: E-620 do E-633. Nalaze se u čipsu, kobasicama, konzervisanoj hrani, žvakama, bezalkoholnim pićima, supama, margarinu, umacima, gotovim jelima, začinskim mešavinama i senfu. Opasne boje – Opasne boje označene su sa šifrma: E-102, E-104, E-110, E-122, E-123, E-124, E-125, E-126, E-127, E-128 i E-129. Nalaze se u pekarskim proizvodima, proizvodima od mesa, bezalkoholnim pićima, sladoledu, siru, voćnim jogurtima, bezalkoholnim pićima, supama, kremovima i desertima…

Najopasniji aditivi

Veoma je bitno da čitate ono što piše na na etiketi proizvoda koji kupujete. Često na deklaraciji pišu jednostavne i nedefinisane reči kao što su ‘arome’ i ‘boje’, ali u slučaju kada su aditivi navedeni, obratite pažnju i ne uzimajte proizvode koji sadrže sledeće: Tartrazin (E102) Quinoline žuta (E104) Sunset žuta (E110) Carmoisine (E122) Ponceau (E124) Briljant plava (E133) Natrij-benzoat (E211) Aspartam (E951) Natrij-glutaminat (E621)

Genetski modifikovаnа hrаnа

GM hrаnа ili biotehnološkа hrаnа je hrаnа kojа u sebi sаdrži genetski modifikovаne orgаnizme.[1] NJu je moguće proizvoditi zаhvаljujući brojnim otkrićimа iz oblаsti biotehnologije, grаne nаuke kojа doživljаvа procvаt nа početku 20. vekа.[2] Uticаj nа zdrаvlje ljudi Svetskа zdrаvstvenа orgаnizаcijа (SZO) nаvodi sledeće potencijаlne rizike zа ljudsko zdrаvlje: • direktаn uticаj nа ljudsko zdrаvlje – toksičnost • tendenciju izаzivаnjа аlergijskih reаkcijа • specifične komponente koji sаdrže nutricionoške ili toksične delove • stаbilnost ubаčenog genа • nutricijаlni efekti povezаni sа genetskom izmenom • neželjeni efekti koji mogu nаstаti iz umetаnjа genа GMO – Genetički modifikovаn orgаnizаm je orgаnizаm – biljni ili životinjski – nа kome su pri uzgoju metodom genetskog inženjeringа uneti geni nekog drugog orgаnizmа.[1][2][3] Zаkon o genetički modifikovаnim orgаnizmimа Republike Srbije GMO definiše kаo: ”orgаnizаm, osim ljudskog, čijа je genetičkа osnovа promenjenа upotrebom tehnologije rekombinаntne DNK”.(Sl. glаsnik RS, br. 101/2005) Nаjčešće genetički modifikovаni orgаnizmi su: kukuruz, sojа, uljаnа repа, krompir, pаmuk i pаrаdаjz. Evropsko zаkonodаvstvo zаhtevа dа orgаnizmi koji su genetički tretirаni budu posebno oznаčeni. Postoje zаhtevi udruženjа potrošаčа dа se ovа oblаst bolje uredi i propišu stroži uslovi kod korišćenjа GMO. Držаve kod kojih je obаvezno oznаčаvаnje GMO: Jаpаn, Filipini, EU, Švаjcаrskа, Austrаlijа, Novi Zelаnd, itd. Držаve kod koji nije obаvezno oznаčаvаnje GMO: Rusijа, Kаnаdа, Argentinа, itd.

ZDRAVIJI NAČINI ISHRANE- PRAVCI

Vrste vegetarijanaca

Postoji više vrsta vegetarijanaca:

• Vegani su strogi biljojedi čija se ishrana zasniva na žitaricama, mahunarkama, voću i povrću. Oni potpuno odbacuju namirnice životinjskog porekla, uključujući jaja, mlečne proizvode i med.

• Laktovegetarijanci pored biljne hrane konzumiraju još mleko i mlečne proizvode.

• Ovovegetarijanci pored hrane biljnog porekla konzumiraju još i jaja. • Ovolaktovegetarijanci pored biljne hrane jedu jaja, mleko i mlečne proizvode.

• Poluvegetarijanci

uz vegetarijansku ishranu jedu pileće belo meso i ribu, ali ne jedu crveno meso. • Peskovegetarijanci uz biljnu hranu jedu i ribu. Kod nas je ovaj način ishrane tradicionalno poznat kao posna ishrana.

• Presna hrana. Jedu samo sirove biljne namirnice, mahom voće, povrće, orahe, semenje, maslinovo ulje, med i žitarice. Pobornici presne ishrane tvrde da se termičkom obradom (kuvanjem, prženjem, pečenjem) gubi velika količina vitamina i stvaraju se štetne, kancerogene materije. Prave hleb koji se peče na suncu, “sunčani hleb”.

• Zdrava hrana. Makrobiotičari prakticiraju prehranu baziranu na celim zrnima žitarica i mahunarki. Jedu samo organski uzgojene namirnice, bez pesticida, bez veštačkih đubriva. Izbegavaju rafinisani (beli) šećer, rafinisano ulje i belo pšenično brašno. Umesto toga koriste žuti šećer, nerafinisano ulje (najčešće maslinovo) i crno brašno.

• Frutarijanci jedu samo voće.

• Radikalni frutarijanci

jedu samo plodove voća koje je samo palo na zemlju.

Razlozi za vegetarijansku ishranu

Razlozi za vegetarijanstvo mogu biti mnogi, između ostalog: Etički razlozi Religijski razlozi Duhovni razlozi Ekološki razlozi Ekonomski razlozi Zdravstveni razlozi Najčešći zdravstveni razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju za vegetarijansku ishranu su sledeći: • smanjuje gojaznost. • smanjuje rizik oboljevanja od koronarne bolesti srca, angine pektoris i infarkta (biljne namirnice snižavaju holesterol). • smanjuje pojavu hipertenzije (vegetarijanci prosečno imaju niži pritisak nego mesojedi). • umanjuje poremećaj creva, osobito opstipaciju.

Makrobiotika

“Ima onih koji misle da makrobiotika nudi pravila ishrane. Kakva velika greška. Ima drugih koji veruju da to znači jesti integralni pirinač, koren čička, šargarepu i kombu algu. Ovo nije inteligentno. Ima, takođe, onih koji misle da to znači ne jesti šećer, kolače ni voće. Glupost. Makrobiotika je proces menjanja nas samih kako bismo mogli da jedemo sve što volimo bez ikakve bojazni da ćemo se razboleti, ona nam omogućava da ostvarimo naš poslednji životni san, a da se u isto vreme zabavljamo i živimo radosno. Makrobiotika znači upoznati beskraj, živeti u beskraju, diviti se velikoj prirodi i beskraju-apsolutu kao deca koja uzdišu za svojom nežnom majkom.”
Georges Ohsava (Nyoiti Sakurazava) (1893- 1966)
Već sam naziv krije potpuno objašnjenje: Makro (veliki) i Bios (život). Dakle, Veliki Život, tj. život u skladu sa zakonima svega onoga što nas okružuje i, stvorivši nas, dalo nam svrhu postojanja – život u skladu sa zakonima Univerzuma. Svaka bolest je direktan proizvod čovekovog kršenja tih zakonitosti. I pored toga što je ogromna većina sklona da negira svoju krivicu i da kaže: “Bog me (ga) kaznio ” ili ” Eto, desilo se”, ipak je svako kriv za svoju sudbinu i niko drugi. Ništa se ne dešava slučajno i na kraju svako dobije po svojoj zasluzi. Može robijaš u zatvoru da tvrdi da je nevin, ali nema ništa od toga. Samo može da izazove podsmeh ostalih. “Pošto je bolest sa svojim simptomima samo rezultat voljnog ili nevoljnog kršenja kosmičkog poretka, ona se na Istoku posmatra kao skup grešaka ili zločina koje je počinio bolesnik. Zato bi put izlečenja trebalo da ima više vaspitni, nego simptomski karakter usmeren na lečenje. Takva vaspitna medicina morala bi da bude “filosofska”. (Osava)

„Presabirajući uzroke smrti mojih prijatelja, rodbine i poznanika kroz poslednje dve godine, pokazalo se da je, od njih 35, jedna osoba poginula, jedna umrla od srčanih problema, dve od starosti i tridesetjedno od raka! Zabrinjavajuće, zar ne? Statistike zapadne medicine se ne slažu sa ovim poražavajućim procentima, a čitava zabuna je u neznanju. Ako pogledamo pravu istinu, onda niko i ne umire od raka, nego od posledica koje on stvara. O svemu tome ćemo kasnije detaljno pisati. U knjizi naše velike makrobiotičarke Mine Dobić, “Moj život je kao feniks”, navedeno je upozorenje Svetske Zdravstvene Organizacije od pre mnogo godina da, ako se ništa ne promeni u načinu života i ishrani stanovništva, retko ko na svetu neće imati rak do 2020.god.! Ja imam utisak da je to doba već počelo. Dakle, u interesu onih kojima je stalo do sebe i svojih bližnjih, vremenom ćemo navesti na stotine i hiljade podataka, saznanja, iskustava, ispravnih postupaka i greški. Naše oduševljenje proističe iz stotina potvrda blagotvornih i začuđujućih dejstava makrobiotike na sve bolesti i ovo ne treba shvatiti kao nagovor ili reklamu, jer svako bira svoj životni put pa je zato i odgovoran u potpunosti za sve što mu se dešava. Jadan je onaj koga treba nagovarati da bude zdrav i srećan i ko je izgubio sposobnost zdravog rasuđivanja.
Želju da uče i napreduju imaju samo mudri i slobodoumni ljudi. Mnoge već unapred odbija saznanje da je makrobiotika potekla sa Istoka i da ima veze sa religijom, sektama, nadrilekarstvom itd. Ovo je jednostavno glupost. “Otrov ne treba uzeti makar ga davala i rodjena majka; ali zlato je za prihvatanje čak ako ga i neprijatelj daje.” – Tibetanske “Plemenite misli.” Zahvaljujući ljudskoj mani, da je lakše prihvatiti gluposti nego se pomučiti oko pametnih i korisnih stvari, i Istok u današnja vremena srlja u zdravstvenu i moralnu propast.
Bezbroj puta sam čuo na sahranama već izlizane fraze: ” Eee, šta ti je život?” , ” Šteta, mlad čovek. A bio je dobar.”, ” Šta sad vredi od novca i karijere? A toliko je stekao.” I onda se posle tih genijalnih konstatacija svojski prione na uništavanje gomila hrane, pića i slatkiša i nastavlja se sa planovima i snovima o “predivnom” materijalnom životu. Bog nam je dao razum da sebe bez prekida unapređujemo, a ne da budemo samo mašine za preradu nekakve, većinom nikakve hrane. Ako nešto i saznate, to nije dovoljno. ” Jedna muka je nešto saznati. Sto puta je teže razumeti, a hiljadu puta je teže to primeniti.” Nažalost, većina ne stigne ni do prve stavke.
Čovek je kao biće od strane Univerzuma “predviđen” da do kraja života bude zdrav i da može da se brine o sebi; da ima sve zube i da pamti i zdravo razmišlja. A pogledajte kakve ruševine su današnji ljudi. Kakva korist je od razgledanja albuma sa starim slikama i konstatacija da smo bili lepi, snažni i srećni, puni snage, nade i planova, bili sposobni sve da volimo? Bili!!! Zašto bili? Pa to je moguće tokom celog života! Samo treba umeti. “Ne smete reći: Ja ne znam i ja ne mogu” (Osava).
Treba se čuvati jedne ljudske mane, a to je da zbog nerazumevanja života i lenjosti, ljudi traže neki čarobni štapić koji će im pomoći bez ikakvog njihovog truda. Pri tome mislim na neki čaj, tabletu, oblogu, vakcinu ili operaciju. I u tome ljudi idu korak dalje što se može videti kroz mnoštvo dijeta za zdravlje i mršavljenje koje su pogubile vezu sa razumom iako su ih propisali tzv. veliki doktori i stručnjaci, gde se od više vrsta dijeta (mesna, testenine, voće itd.) opet bira ono što ta osoba najviše voli, pri tome ugađajući sopstvenim ukusima. To su samo zavaravanja. U stvari, čarobni štapić postoji, a zove se “život u skladu sa Univerzumom”, tj. makrobiotika…”
http://www.makrobiotika.rs/

Paolo Koeljo: Mojih 25 smernica za sreću

Paulo Koeljo, jedan od najčitanijih pisaca na svetu, objavio je na svom blogu 3. septembra 2014. godine svojih 25 „važnih stavki“ uz pomoć kojih možete održavati sreću, ali i ispuniti dugo sanjane želje…

1. Ako nešto dovoljno jako želite, ceo univerzum se uroti da vam se želja ispuni.

„Ako nešto dovoljno jako želiš, cela Vaseljena se uroti da ti pomogne da to ostvariš.“

2. Odvojte se od svega i bićete slobodni.

„Kada nisam imao šta da izgubim, imao sam sve.“

3. Svi smo ovde s razlogom.

„Šta god radio, svaki čovek na zemlji igra vodeću ulogu u istoriji. On to normalno ne zna.“

„Svako ima kreativni potencijal i od trenutka kad počnete da ispoljavate taj kreativni potencijal, možete i da počnete da menjate svet.“

4. Jedino što stoji između vas i vaših snova je strah.

„Ne predajte se strahovima. Ako to učinite, izgubićete vezu sa srcem.“

„Postoji samo jedna stvar zbog koje nećete moći da ostvarite svoje snove, a to je strah od neuspeha.“

5. Greške su deo života.

„Sve mi govori da ću doneti pogrešnu odluku, ali i to je deo života. Šta svet želi od mene? Da li želi da ne rizikujem, i vratim se odakle sam i došao pošto nisam imao hrabrosti da kažem ‘da’ životu?“

6. Važne sastanke planiraju duše mnogo pre nego što se tela sastanu.

„Veoma važne sastanke planiraju duše mnogo pre nego što se tela sretnu. Generalno, to se dogodi onda kad dostignemo neku granicu, kad treba umremo i da se emocionalno ponovo rodimo.

Sastanci naših duša

Ti sastanci nas čekaju ali se često dogodi da ih mi izbegnemo. Međutim, ako smo očajni, ako nemamo šta da izgubimo, ili nasuprot tome, ako smo oduševljeni životom, tada nam se to nepoznato ukaže, te naš univerzum menja pravac.“

7. Svako iskustvo, dobro ili loše, nosi svoju pouku.

„Postoje momenti kada u naš život uđu nevolje i mi tu ništa ne možemo. Ali, one su tu s razlogom. Tek kada ih prebolimo, razumemo zašto su bile tu.“

8. Ne tražite ljubav izvan vas samih.

„Ljubav se ne može naći u bilo kome drugom već samo u sebi; jednostavno je probudimo. Ali da bismo je probudili, potrebna nam je druga osoba.“

9. Kada se promenite, čitav svet se menja sa vama.

„Kada volimo, uvek se trudimo da budemo bolji nego pre. Kada se mi trudimo da budemo bolji, sve oko nas postaje bolje.“

10. Nije vam potreban razlog za ljubav.

„Neko je voljen jer je voljen. Nema tu nekog većeg razloga.“

11. Gledajte svoja posla.

„Svi izgleda imaju jasno mišljenje o tome kako bi neko drugi trebalo da vodi svoj život, samo ne zna za svoj.“

12. Kada neko ode, to znači da neko drugi samo što nije došao.

„Niko nikoga ne gubi, jer niko nikoga ne poseduje. To je pojam slobode: kada imate najbitniju stvar na svetu, ali je ne posedujete.“

13. Ljubav je divlja snaga.

„Kada pokušamo da je kontrolišemo ona nas uništi. Kada pokušamo da je zarobimo, ona zapravo zarobi nas. Ako li pokušamo da je razumemo, ona nas potpuno zbuni i ostavi nas izgubljenim.“

14. Tamo gde vam je srce, tu vam je i najveće blago.

„Setite se uvek da gde god da vam je srce, tu ćete pronaći svoje blago.“

15. Ne osuđujte.

„Nikada ne možemo osuđivati živote drugih, jer svaka osoba za sebe poznaje svoje boli i odricanja. U redu je osećati da ste na pravom putu, ali potpuno druga stvar je biti ubeđen da je taj put pravi i ni jedan drugi.“

16. Deca vas mogu naučiti mnogo čemu.

„Dete odraslu osobu može da nauči tri stvari: da budu srećni bez razloga, da uvek nečim budu zauzeti, i da traže ono što žele svim svojim bićem.“

17. Uvažavajte kontradiktornosti života.

„Ne stidite se. Prihvatite šta vam život pruža i pijte iz svake čaše. Sva vina treba da se probaju; neka samo gucnite, a od drugih ispijte celu bocu –  po ukusu ćete znati koje. Dobro vino se prepoznaje tek onda kada probate loše.“

18. Niko nije odgovoran za to kako se osećate ili ne osećate.

„U ljubavi, niko nikoga ne može povrediti; svako je odgovoran za svoja osećanja i ne može kriviti nikoga za to kako se oseća.“

19. Vaša verovanja vas oblikuju u osobu koja postajete ili jeste.

“Vi ste ono što verujete da jeste.“

20. Zaboravite na svoju potrebu da objašnjavate sebe.

„Ne objašnjavajte. Vašim prijateljima to nije potrebno, a neprijatelji vam neće verovati.“

21. Ljubav menja sve.

„Vreme i znanje ne menjaju čoveka, jedino što može da ga promeni je ljubav.“

22. Razlikujte eleganciju od površnog.

„Eleganciju često mešaju s površnošću, modom, nepostojanjem bilo kakve dubine. Ovo je ozbiljna greška: ljudima je potrebna elegancija postupaka, držanja, to su zapravo dobar ukus, ljubaznost, ravnoteža i harmonija.“

23. Radite od srca i kritičari vas ne mogu povrediti.

„Ja pišem iz duše. To je razlog što kritičari ne mogu da me povrede, jer to sam ja. Kad ne bih bio to što jesam, kad bih se pretvarao da sam neko drugi, oni bi narušili ravnotežu u mom životu, ali  ja znam ko sam.“

24. Svaki dan donosi sopstveno čudo.

„Ako svaki dan posmatrate kao isti prethodnom, to vas može zaslepiti. Svaki dan je drugačiji, svaki donosi neko čudo. Treba samo obratiti malo više pažnje da to čudo.“

25. Uživajte u svojoj autentičnosti.

„Vi ste neko poseban, ali i neko ko želi da bude kao i svi drugi. Ja to posmatram kao ozbiljnu bolest. Bog vas je stvorio različitog. Zašto ga razočaravate takvim ponašanjem?“

„Morati biti ona osoba za koju nikada niste skupili dovoljno hrabrosti. Postepeno ćete otkrivati da ste baš ta osoba, i sve dok to zasigurno ne vidite morate se truditi.“

„Ako želite da budete uspešni, morate poštovati jedno pravilo – da nikada ne lažete sebe.“