АКЦИЈА- УЧИНИМО НЕШТО ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ У СРБИЈИ


Пре неколико дана наишла сам на интернету на текст, одн. отворено писмо које је један Италијан упутио државним органима и невладиним организацијама, скрећући пажњу на опасност од загађења која прети Дунаву. Човек је у Србију дошао као туриста и колико је одушевљен природним лепотама које овде имамо, исто тако је и згрожен нашом бахатошћу и небригом ових дивних река, шума, планина… Цитираћу текст у целости и волела бих да га прочитате:

„Alesandro Vino (32) koji trenutno boravi u Srbiji, napisao je otvoreno pismo državnim organima, nevladinim organizacijama i svima onima koji imaju bilo kakav uticaj na reku Dunav. Zabrinuti Italijan kaže kako za 10 godina, koliko putuje Evropom, prizor koji ga je ovde dočekao nikada pre nije doživeo.

Prizor fotografisan 14. avgusta u Kovinu u Vojvodini predstavlja smeće u Dunavu.

„Da, čisto smeće“, potvrđuje Alesandro.

„Poslednjih 10 godina putujem Evropom, od Skandinavije preko Centralne i Južne Evrope. Prizori poput ovog sa slike nisu toliko česti, ali da budem iskren, to nikada pre nisam doživeo. Podigao bih malo svest o tome ovde u Srbiji. Ne govorim ovde nikakvom sumnjivom preduzeću koje ispušta ilegalni otpad u reku, u pitanju je prosečna osoba, kojoj nedostaje to da voli svoje okruženje i vodi računa o njemu.

Nema potrebe naglašavati da je Dunav jedna od najvažnijih reka na našem kontinentu. Kažem našem, jer spaja i države koje nisu u EU.

Nisam ekološki aktivista. Nisam isfrustriran pa se ovde žalim. Jednostavno sam zabrinut slepilom naroda, političara, i mnogih drugih koji inače mogu mnogo toga da urade kako bi pomogli. Ovo je slika jedne zemlje. Godina je 2014. i toliko pričamo o održavanju. Po mom mišljenju, sve je to više posao nego poziv na realnu akciju. Jutros sam proveo čisteći mali deo (10 metara) Dunava, u gumenim čizmama, sa rukavicama, i sve što sam pokupio spakovao sam u velike kese za đubre. Niko mi nije rekao da to radim, niko mi nije naredio, sem pojma o održavanju u sopstvenoj ljubavi prema prirodi. Nisam odrastao u posebno prirodnom, ekološkom okruženju, šta više odrastao sam u prilično zagađenoj, urbanoj sredini, ali opet znam koji je ovo rizik u smislu flore, faune i privrede.

Mnogi turisti dolaze u posetu Srbiji svakog dana, koji su oduševljeni time koliki potencijal ova zemlje ima. Ipak, sa druge strane, groze se nečistoćom Dunava. To čujem i sam po Evropi, a i dalje.

Verujem da je ovo svačija obaveza, ne treba se samo horski žaliti na to kako političari ništa ne rade, pošto nisu oni sami išli okolo i bacali plastične flaše, štapiće od lizalica i špriceve u vodu.

Voleo bih da razumem politiku zemlje po čitavom ovom pitanju, kako Srbija planira da se bori protiv zagađivanja i da li postoji neki dugoročni plan i šta bi eventualno uspelo da podigne svest o ovome što se događa. Kao što rekoh, ovo je svačija odgovornost, tako da ako primite ovo pismo u prilici ste da uradite dobro delo. Čuvati prljavštinu pod tepihom nije rešenje, priložena slika nije lep prizor Dunava za vreme zalaska sunca, ali kao takva urezaće se u pamćenje.

Ponovo bih naglasio da je ovo prešlo sve granice. Utiče na ekonomiju, kao na primer ribolov, utiče na turizam, i sve vrste koje žive u i pored Dunava. Vlada bi trebalo da lansira kampanju kako bi se ovaj problem rešio. Što više ljudi bude učestvivalo sve će biti gotovi brže, lakše, i bolje.

Verujem da će ovo pismo stići u dobre ruke, ruke građana koji brinu o nečemu kao što je ovo“, napisao je Alesandro Vino uz srdačan pozdrav.

Када сам ово прочитала, ја сам се као становник ове државе Србије осетила постиђено. Јасно је да је држава та која мора једног дана донети закон којим ће се казнити свака особа која ће да баци папирић ван канте за смеће. Зашто постоји комунална полиција?

У сваком граду знамо где су позната излетишта и да се преко лета, као и фамозног 1.маја, праве чувени пикници, роштиљи и остало и да ретко ко покупи смеће за собом.

Срамота је како се лепота природе трансформише после посете неколико излетника који уместо да чувају и уживају у тој лепоти, они је уништавају. Неко је рекао да су на овој планети највећи паразити и штеточине људи и када би људска врста нестала, планета би процветала.

Ја се сада питам- зашто да чекамо владу Србије да донесе так закон и да нешто учини? Зашто се појединци не договоре, уједине и направе неки план поводом заштите река, шума, траве, животиња, ваздуха…

Зашто да иницијатори не будемо ми (подстакнути писмом Италијана)који се састајемо на овом блогу?

Да ли сте за?

Хоћете ли ми се придружити?

Ја немам никакве везе нити познанства са врха где бих ово могла да покренем, али имам жељу, вољу, љубав према природи… И имам речи и фотографије.

Мој крај је богат природним лепотама. Живим у близини Горњачке клисуре, поред реке Млаве. Често шетам обилазећи околна брда, шуме… У Горњачкој клисури такође се могу видети и остаци средњовековне српске митрополије.

Услед свог специфичног географског положаја, Хомољски крај налази се помало изван главних путева, тако да су у њему најбоље сачувана обележја старе балканске културе, народних обичаја, старих заната и традиционалне архитектуре. Нижи делови планина обрасли су храстовим шумама, на средњим деловима су углавном храстове и букове шуме, док се на највишим деловима налазе углавном пашњаци и ливаде. Овде се могу видети многобројни катуни и бачије, старинска сточарска станишта која су и дан данас у употреби. Током лета, између Ђурђевдана и Митровдана, овде се може срести мноштво сточара, који напасају стада оваца од чијег се млека прави чувени хомољски сир.

Ту се налазе и бројни средњовековни манастири као што је манастир Горњак саграђен у 14. веку као задужбина кнеза Лазара. На самом улазу у клисуру, можете видети остатке манастира Благовештење узиданог у вертикалне стене.

Такође, у близини се налазе и манастир Свете Тројице, манастир Витовница, манастир Решковица. Ако сте чули за Млавске тереме (извор лековите термалне воде поред кога је направљен комплекс са базенима), то се све налази у мом крају.

С једне стране, налазим мир у свом том зеленилу и природном богатству, а опет с друге стране, узнемирим се и згрозим сваки пут када видим како су људи некултурни, бахати, непромишљени, безобзирни и како не умеју да цене оно што имају.

Поставићу слике, најпре лепе, а затим оне прошаране смећем којих има ан сваком кораку.

Урадите и ви то. Учинимо нешто за ову напаћену земљу.

IMG_20140820_084117

IMG_20140820_084124

IMG_20140820_084223

IMG_20140820_084246

IMG_20140820_084302

IMG_20140820_091748

Uobičajen

6 thoughts on “АКЦИЈА- УЧИНИМО НЕШТО ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ У СРБИЈИ

  1. Možda bi bilo dobro da možemo postaviti slike pre i posle. Znaš, ako napraviš anketu, svi će napisati kao i ja da ne bacaju đubre van kontejnera, da ostave red u prirodi za sobom, pa se pitam, čije je đubre. Mislim da treba da imamo ozbiljniju kontrolu, pa po džepu.

  2. Svi se slazemo da treba da postoji zakon i kontrola koji ce po dzepu i tek tada ne bi bilo ovakvih stvari. Ali, na zalost, nasoj vladi je vise stalo da nam smanjuje plate i ogranicava sve i svasta, dok za ekologiju ne daje ni pet para. Zato i kazem da moramo nesto da ucinimo, makar da ne sedimo skrstenih ruku i kritikujemo samo.
    Neno, ocekujem da se i ti pridruzis 🙂 :*

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s